Две важне државничке посете осликавају стање савремене Србије. Посета председника Републике Србије Бориса Тадића Црној Гори и боравак турског премијера Р. Т. Еродгана Србији, значајно се разлику и указују на проблеме са којима се наша земља суочава.

Председник Тадић је посетио Црну Гору. Најважније вести са овог сусрета су следеће: 1.(и најважније) није се састао са председником црногорског парламента ! 2. сусрео се са највишим званичницима (дочекао га вод гарде); 3. Присно разговарао са председником ЦГ; 4. Мање присно саставио сопствени монолог са монологом црногорског премијера; 5. Посетио Херцег Нови; 6. Обишао постојбину својих предака. Ни речи напретку нерешених питања. Ни вести о томе да је отворио тему неравноправности српског народа у овој држави.

У наводном задовољству јавности што се није састао са Кривокапићем, нико није приметио да се није посебно састао ни са српским политичким првацима у Црној Гори. Неозбиљно је и анахроно третирати Социјалистичку народну партију - која не сматра да српски народ у Црној Гори треба да ужива било каква посебна национална права - као партнера државној политици Србије.

Убрзо потом турски премијер Ердоган посетио је Нови Пазар и Београд. Активности Турске у вези са Босном, Косовом и деловима Србије су током последње две године, само на највишем нивоу, донеле десетак прворазредних вести. Све о будућој политици Турске могуће је прочитати у књигама њеног шефа дипломатије које имају милионске тираже. У Нови Пазар турски премијер довео је и породицу.

Емоције бујају, свуда су турске, муслиманске и државне заставе БиХ. Народ покушава да додирне високе госте којима су очи пуне суза... А где је ту политика наше државе? Да ли је државни интерес у турском улагању у крајеве чије се руквоодство још увек није оградило од незаконитог референдума из 1992. године? Или је можда суштина (баш као и у Кривикапићевом случају) у томе што се високи гост није сусрео са муфтијом Зукорлићем?

http://www.napredniklub.org/