Због изузетног стила и наглашене писмености аутора, ни овог пута нисмо покушали да преводимо господина Аџића са црногорског. Читаоце Слободне мисли препуштамо уживању у овом јединственом исказу најпопуларнијег историографа међу Црногорцима.

autor Novak Adžić

Uz mnoge druge javne ličnosti i pisac ovih redova, već nekoliko puta, je od strane direktora Vijesti uvrijeđen i oklevetan na krajnje banalan i primitivan način. Ovaj medijski tajkun postaje šampion licemjernih, janusovskih metafora. Prožet sindromom Herostrata, koji je zapalio Artemidin hram da bi bar po nečemu postao poznat, ovaj lažni „slobodomisljeći i nezavisni novinar“ već više puta me optužuje da sam „hulja i ološ koja je svoje utočište našla u patriotizmu“. Kakva groteskna „novinarska“ komediografija. Direktor lista, koji bi svog svojih sumnjivih finansijskih transakcija mogao biti predmet istrage tužilačkog organa (o čemu postoji obilje materijala), optužuje čovjeka čiste biografije, koji se skoro 20 godina dosljedno zalaže za svoja uvjerenja. Čini to na način koji najdublje vrijeđa čast i ugled napadnutog. Zato postoji samo jedna riječ: bestidno. Ali, maske su davno pale. Odgledali su odavno ozbiljni i odgovorni ljudi maskenbal paradu direktora „Vijesti“. Ogoljen je. To što svojim vulgarijama u tekstovima i komentarima iz njegove radionice podlosti, pokušava da zavara javnost i bači prašinu u oči, ništa ne pomaže. Sa njim, što bi rekao jedan sarajevski pisac, „ni tramvaj ne bih čekao“. Na tu njegovu konstataciju o „huljama koje su našle utočište u patriotizmu“, adekvatan odgovor bile bi riječi koje je nekada dr Ivo Jovićević, kad su nam oteli državu, crkvu, naciju, jezik i kulturu 1918. godine, uputio Andriji Jagoševu Radoviću i Janku Spasojeviću: „Oni nikakvog ideala u životu za kojeg bi se borili nijesu imali. Njihov jedini ideal bio je puno korito“. No, ovaj medijski tajkun teško da će ikad moći prihvatiti činjenicu da je za neke ljude borba za domovinu i crnogorski nacionalni identitet važnija od materijalnih dobara i tokova novca ili sticanja i obrta kapitala.

Glavne mete napada ne samo od strane velikosrpskih krugova, političkih, intelektualnih i klerikalnih, već i od strane dnevnika Vijesti i pogotovo njenog direktora i njegovih glasonoša i mastiljara, su predsjednik Vlade Milo Đukanović i predsjednik Skupstine Crne Gore Ranko Krivokapić. Podmeću im se brojna kukavičja jaja i klevetaju se glavni nosioci demokratski izabrane vlasti u Crnoj Gori, sa davnašnjim iluzornim ciljem da se uklone sa državne i političke scene dvojica glavnih ličnosti, koje državnički uspješno i stameno, čuvaju, brane i promovišu slobodu, demokratiju i nacionalni identitet Crnogoraca. U tu hajku uključio se i po mnogo čemu prednjači i bivši nezavisni dnevnik koje je ustvari političko glasilo medijskih tajkuna, antiratnih profitera i frustriranih političara u pokušaju, onih koji bi željeli da vladaju bez legitimiteta. I taj nekada nezavisni dnevni list sve više liči na dnevni bilten sastavljan na čuvenom kanabeu.