
«Увјерени смо да је то наша (мултикултуралност) велика компаративна предност. Подјеле не погодују стабилности. Једна од тих подјела је она унутар дијела православних вјерника у Црној Гори, необична подјела, рекао бих, острашћена је. То је подјела која тиме има виши набој изазивања нестабилности него неке друге подјеле у друштву. Oтуда потиче наш интерес да се ова подјела превазиђе и зато се залажемо да, ако је то могуће, неким разумним приступом дође до обједињавања корупуса православних вјерника у Црној Гори».
«Очито је да Митрополија црногорскоприморска, као аутономан дио, али ипак дио СПЦ, није довољно у сагласју са оним што су државни интереси Црне Горе…. Према томе, ако желимо православну цркву, као католичку, као исламску заједницу, која ће логично бити у хармоничним односима са државним органима, мени се чини да је ова идеја коју смо промовисали у свом програму, као вид подршке вјерницима који су политичке присталице ДПС-а да дају допринос организационој самосталности православне цркве, доста логичан циљ. Држимо да је потребно превазићи подјеле, мислимо да је пожељно ићи ка једној цркви и мислимо да то треба да буде организационо самостална православна црква у Црној Гори, каже, уз напомену да ДПС не можемо директно доприности остварењу тог циља али може дати „снажан импулс.»
«Уз неспоран државни и национални идентитет, треба радити на снажењу културног идентитета да не бисмо зебли над независношћу. Ово морају бити важне компоненте државне политике.... Црна Гора је и даље мета великосрпског државног пројекта због чега сматрам да државни органи требају снажније да раде да духовном утемељењу Црне Горе.» – Мило Ђукановић у емисији РТЦГ, 16. маја 2011.
Из овога изнад се може закључити да подјеле нису добре због чега све оне који се не слажу са интересима НДЦГ, која је иначе грађанска држава, треба довести познанију «стања». Зато што су подјеле лоше, канонску Цркву треба укинути и формирати своју «аутокефалну». (Очигледно је да пројекат посебне ЦПЦ није успио.) Аутокефалност ће, ваљда, добити на следећем конгресу Партије. Онда ће таква аутокефална црква бити у сагласју са интересима независне државе Црне Горе, иначе грађанске државе, у којој осим православних хришћана живе и католици, муслимани и атеисти. Тако ће Партија, која је социјалистичка и грађанска, одређивати шта је црква и како њени свештеници и монаси треба да се понашају. Наравно да онда било какво несагласје са државним интересима грађанске државе неће смјети да постоји. Онда ће, ваљда, и они грађани који су у несагласју са интересима независне државе Црне Горе потпуно престати (ни сада баш не раде много шта да унаприједе свој положај) да брину за своја права и интересе. На крају ће сви да живе дуго и срећно у независној држави Црној Гори.
Вођство Партије је схватило, посебно након значајног раста броја Срба на попису прошлог мјесеца, да културног идентитета у земљама са већинским православним становништвом нема без стварања посебне Цркве. Посебно је Ђукановић препознао да ова: «подјела има виши набој изазивања нестабилности него неке друге подјеле у друштву». Зато ће Партија да нам донесе аутокефалност Цркве, народ ће да се уједини, подјеле да се превазиђу, а и Црква ће да дјелује у складу са државним интересима. Јер, како нам Ђукановић појасни ако желимо православну цркву у хармоничним односима с државом и црногорским државним органима, логичан је циљ самосталност цркве.
Уз стварање посебне цркве независна држава Црна Гора (која је грађанска) треба да ради све како би се поспјешио културни иденитет Црногораца који, иначе не чине већину становништва, а њихов број и проценат константно пада ево 30 година. Очигледно да из овог произилази да национални и културни идентитет осталих грађана, Срба, Бошњака, Албанаца и Хрвата, треба да се поништи и да им се утјера нови, црногорски.
Ваљда би сада требало да је јасно зашто Срби у независној држави Црној Гори не уживају ни минимум људских права. Забога када би Срби могли да буду полицајци, директори школа, болница, осталих јавних установа и јавних предузећа, онда би само постојање независне државе Црне Горе било угрожено. Јер зашто би се иначе човјек изјашњавао као Црногорац ако би своја уставом, законима НДЦГ и међународним повељама загарантована права могао да остварује као Србин.
Када би уз то сви грађани и држављани (како они који деценијама живе у Детроиту или Луксембургу тако и они који су се прије пар година преселили у Пријепоље или Београд) имали иста права, или када би замислите држављанство добили они који већ деценијама живе у НДЦГ али са држављанствима других република бивше Југославије, онда би опасност по опстанак независне државе Црне Горе, а самим тим и власт и слободу Мила Ђукановића била огромна.
Као што се из овог интервјуа може јасно видјети кумровачки ученик није успио да савлада основне лекције политике, слободе, људских права и поштовања другог и другачијег. Да поновим, он предлаже да држава (која је грађанска) утјерује национални и културни идентитет људима који нису Црногорци.
НДЦГ је пропала држава (failed state) јер није у стању да испуни чак ни оно што је прописала својим уставом и законима. НДЦГ није сервис својих грађана, она није настала, нити опстаје као добровољни уговор, већ је резултат конвергенције интереса мафије, црногорских фашиста и међународне заједнице. Она економски опстаје захваљујући огромним (за њене прилике) средствима од трговине наркотицима која се перу у њој а самим тим добар дио улази у званичне новчане токове. Управо због тога што не може да задовољи права и интересе својих грађана те што не може да формира квалитетан културни црногорски образац НДЦГ ће и нестати. Дио Црногораца ће «спас» потражити у хрватском националном и културном корпусу, други, значајно већи ће се вратити својим српским коријенима.
bokakotorska - 2011-05-28 17:57:20
svaka cast na analizi
rade bozović, pg - 2011-05-20 23:47:25
Na koje pravoslavne vjernike misli ovaj naš "pomiritelj" kada preporučuje da pravoslavni vjernici treba da se ujedine? Ja znam za pravoslavne vjernike Mitropolije crnogorsko primorske koji se ni od koga nijesu odvajali niti dijelili, i za jednu grupicu raščinjenih sveštenika, izopštenih iz pravoslavlja, koji su oko sebe okupili grupicu ateista i agnostika, crnogorskih nacionalista (fašista), ljudi koje vjera interesuje koliko mene lanjski snijeg, a kojima je najmanji zajednički imenilac antisrpska histerija. I to grupice koja ima svu naklonost našeg "mesije" i njegove birokratije. Ali ipak ne može da stvori oko sebe kritičnu masu, a što je gore po njih, svakim danom je sve manja i manja.
U ovako malo riječi je "primus" uspio da ugura ovoliko gluposti. Oni navodno ne mogu da se bave pitanjem crkve jer su demokratska i građanska partija, pa će, moliću lijepo, to da prepuste svojim članovima, a oni će biti "snažan impuls" za ujedinjenje i pomirenje. Kako reče danas za jedan beogradski list Miško Vuković, tumač svih gluposti koje DPS izbacuje (i nažalost prodaje godinama nama naivnima, kao muda za bubrege) pa i ove, članstvo treba da ubijedi svoje popove da ujedine pravoslavni živalj u Crnoj Gori. Jer ta "pravoslavna raspolućenost" mnogo šteti multietničkoj i multikonfesionalnoj Crnoj Gori. Samo što meni ovdje nije jasno o kakvoj raspolućenosti se ovdje radi kada na jedanoj strani imamo 99% pravoslavaca koji su pripadnici Mitropolije, a na drugoj strani 1% vjernika koji podržavaju Miraša i njegovu družinu. Može se reći da je Crna Gora podijeljena po mnogim pitanjima, ali po pitanju crkve nije. I to malo ovih drugih su izuzetak koji samo potvrđuje pravilo. Ili naš DPS pokušava da podigne rejting Mirašu i Stevu tako što će predlaganjem nekakve priče o ujedinjenju njima fiktivno dati nekakvu težinu i snagu u koju ni oni sami ne vjeruju. Odnosno, dobro znaju da je nemaju.
Meni ovaj predlog liči na priču da onaj ko je stabilan i jak treba da se ujedini sa NIKIM da bi bio jači. Da ne povjeruješ. Skoro pa da samom sebi postavim pitanje "Jebete li nas to ponovo braćo iz DPS-a u zdrav mozak"?
A priču o ujedinjenju i pomirenju nam plasiraju oni koji su nas toliko zavadili i podijelili da više brat sa bratom u Crnoj Gori ne govori. Podijelili su nas po nacionalnom pitanju (dok oni nijesu uzeli stvar u svoje ruke broj srbomrzaca u Crnoj Gori je bio zanemarljiv), po pitanju jezika izmišljajući i uvodeći crnogorski jezik, praveći u pravoslavnom svijetu NVO CPC (osnovali je oni na Cetinju 2000. godine, iako je bila idejni projekat Liberalnog saveza), na Mila i Momira, na borce za nezavisnu Crnu Goru i one koji su za zajednicu za Srbijom, i ko zna kakve podjele. Oni koji sistemom podjela vladaju preko dvadeset godina odjednom hoće da mire. Ovolika količina licejerstva na malom prostoru odavno nije viđena.
I još se savjetuje njihovim članovima - pravoslavnim vjernicima da sa svojim "popovima" prave crkvu koja će da radi u interesu države Grne Gore i Crnogoraca. To bi onda bila crkva koja bi okupljala Crnogorce, a Srbi ako hoće mogu da joj pripadaju, a ako neće ne moraju. Građanski, nema šta. I obavezno u interesu države, kao da Mitropolija radi nešto što je protivustavno ili protivzakonito u Crnoj Gori. Njoj to sada i ne može biti jer je u svakom trenutku kontrolišu stotine lovaca, koji jedva čekaju da neko iz Mitropolije nešto pogriješi, pa da odmah krenu u hajku. Ovo našim "pomiriteljima" izgleda nije dovoljno da Srbi budu dežurni krivci - neprijatelji države, već tom korpusu neprijatelja treba otvoreno priključiti i Mitropoliju. A tu je i sakrivena poruka Crnogorcima, članovima DPS-a koji poštuju Mitropoliju crnogorsko primorsku da "družeći se sa neprijateljima države i sami možete postati neprijatelji ili biti zloupotrijebljeni". Ili možda ovi iz DPS-a smatraju da stotine podignutih i obnovljenih hramova po Crnoj Gori u zadnjih dvadesetak godina nijesu u interesu Crne Gore i njenog naroda? Zapravo, njih baš briga za narodne i državne interese. Važni su im samo lični i partijski. A Mitropolija se tu ne uklapa.
Mitropolija, kažu, jeste autonomna, ali joj je ipak centrala van Crne Gore. Kao da to isto ne važi za katolike i muslimane organizacije koje su u Crnoj Gori? Ili možda naš "mesija" predloži da se Nadbiskup barski i biskup kotorski ujedine i uz to odvoje od Pape. Sve u interesu države Crne Gore.
Nije ova ideja o izdvajanju Mitropolije iz Srpske pravoslavne crkve nova. Još je pokojni Dragan Kujović prije petnaestak godina predlagao mitropolitu Amfilohiju da odvoji Mitropoliju crnogorsko primorsku i eperhiju Budimljansko nikšićkui da on bude patrijarh. Podrška DPS-abi bila stopostotna. Naravno, Amfilohije se na takav biser samo nasmijao, kao i ovaj put.
Jedna stvar mi je u svoj ovoj priči ostala nejasna. Koga će naš "primus" postaviti za patrijarha? Možda sebe ili Svetozara Marovića. Onako čistima i neukaljanima bi zvanje patrijarha taman pristajalo!
Brđanin - 2011-05-19 12:10:29
Proći će i Milo. A mi ćemo ostati!