Слободну мисао чини група људи који дијеле сличне погледе на друштво, политику и економију. Слободна мисао се идеолошки налази између либертаријанизма и конзервативизма.

Либертаријанизам (класични либерализам) као идеологија слободе сматра да појединац треба слободно да дјелује у друштву. Права и слободе појединца су ограничене правима и слободама других људи. Као либертаријанци се залажемо за мање учешће државе у економији, што значи за предност приватног над јавним и друштвеним власништвом, ниске порезе, минимални државни апарат и уопште за што мање мијешање државе у животе појединаца.

Чланови Слободне мисли поштују триста година у правно-политичким теоријама признато начело класичних либерала да је појединац битнији од државе, а да је држава израз добровољног уговора слободних грађана са неотуђивим Богом-даним правима.

Слободна мисао не робује институцији државе и сматра да ниједна држава не треба да бивствује уколико не поседује легитимитност у облику јасно изражене воље већине њених грађана за њеним постојањем. Уколико једна држава својим држављанима наноси више штете него што им доноси добра, та држава побија разлог свог настанка, њено укидање постаје дјело у општу корист.

Слободна мисао се противи свакој врсти дискриминације људских бића. Људска бића су рођена слободна, равноправна и различита. Слободна мисао се залаже за једнакост могућности, а не једнакост живљења.

Слободна мисао се такође залаже за владавину права и праведно друштво у којем сваки човјек треба да ужива квалитет живота у складу са својим способностима, тзв. меритократија. Вјерујемо у индивидуализам као покретач многих друштвених иновација.

Ми осим либертаријанизма баштинимо идеје конзервативизма, што значи да вреднујемо традиционалне и временом опробане друштвене институције. Ове вриједности су прије свега породица, Црква и народ.